Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" najstarija je ustanova kulture u Čačku i široj okolini. Kao godina osnivanja uzima se 1848. kada je 4. januara po starom kalendaru osnovano "Društvo Čitanja Srpsko-Slovenskih Novina". Čitalište je u Čačku osnovano 15. maja 1860. godine i tom prilikom zvonila su zvona u zadužbini Župana Stracimira. Kroz vek i po postojanja čitalište, knjižnica i čitaonica, biblioteka je delila sudbinu srpskog naroda na ovim prostorima, bivala gašena, knjige paljene i opet, više voljom i zalaganjem građana i pismenih ljudi, nego države, obnavljane.

Posle Drugog svetskog rata prva od ustanova kulture formirana u Čačku je Gradska biblioteka koja počinje da radi već 10. februara 1946. godine od kada se može govoriti i o kontinuitetu postojanja i rada ove ustanove. Biblioteka je 1994. postala matična ustanova za sve biblioteke u Moravičkom okrugu: četiri opštinske, 46 školskih, devet specijalnih bibliteka. U godini kada je obeležila 150-godišnjicu postojanja, Gradska biblioteka (1998) upotpunila je naziv imenom zavičajnog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Osim što je matična ustanova za biblioteke u okrugu, kojima daje stručna uputstva i vrši nadzor, čačanska biblioteka na ovom terenu obavlja i kulturno-prosvetnu delatnost, podstiče stvaralaštvo mladih, sakuplja i čuva bibliotečku i svaku vrstu knjižne i neknjižne građe. U čačanskoj opštini Gradska biblioteka ima tri stacionara-ogranka na selu (Mrčajevci sa 8.500 knjiga, Preljina - 3.000 i Prijevor - 2.500 knjiga), dok je u pripremi otvaranje ogranka biblioteke u Zablaću, rodnom selu velikog srpskog pesnika Disa (za Savindan 2003). Uz ostvarivanje zakonskih obaveza na pružanju usluga čitaocima i iznajmljivanje knjiga iz oblasti ljudskog stvaralaštva, čačanska biblioteka se od samih početaka uključila u prosvećivanje sredine, širenje najpre pismenosti, a potom kulture čitanja, pisane reči, promovisanje kulturnih sadržaja i očuvanje zavičajne baštine.

Bogatu izdavačku trpezu "Zavet" iz Beograda obogatio je knjigom dr Andrije Stojkovića "Filozofija istorije kod Srba". Ova publikacija zavredila je pažnju čitalačke publike u Čačku iz više razloga: najpre zbog sadržine i velikog Stojkovićevog doprinosa na polju filozofije u nas, a potom i iz zavičajnih osećanja. Na promociji knjige govorili su dr Drago Ručnov (urednik), Milivoje Lilić (izdavač), Aleksandar Jovanović, profesor filozofije u penzije i autor.

Knjiga je predstavnjena u čačanskoj Gimnaziji u kojoj je Stojković učio, a ujedno je i autor Spomenice objavljene povodom 150-godišnjice ove ustanove. Predstavljanje knjige upriličila je Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis".
"Sa sigurnošću se može tvrditi da je profesor Andrija Stojković konstituisao predmet filozofije istorije prostora na kome su se Srbi formirali i ostvarili kao narod i nacija u okviru evropske i svetske kulture", istakao je dr Ručnov. Andrija Stojković je svome rodu podario celovito delo u kome su iz ove oblasti sagledane sve relevantne naučne discipline i saznanja do 1941. godine.
Promocija knjige "Filozofija istorije kod Srba do 1941" bila je prilika i da se Čačani podsete na mesto porodice Stojković u 19. i 20. veku u ovoj varoši. Stojkovići, kako je istakla Danica Otašević, direktor čačanske biblioteke, doselili su se u Čačak za vreme Prvog srpskog ustanka, učestvovali u ratovima, a u miru se bavili baštovanstvom. Iz zanimljivih sećanja Bogomira Stojkovića, Andrijinog oca, saznaje se mnogo o prošlosti Čačka, ljudima, događajima, lokalnim i svetskim zbivanjima. To mesto u zavičajnoj i srpskoj baštini, Andrija Stojković izborio je naučnim radom i knjigom.

U delatnosti Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" deca dobijaju sve više prostora i pažnje. U prilagođenom i s ljubavlju uređenom odeljenju za najmlađe čitaoce, iz meseca u mesec dešavaju se susretanja i razgovori pisaca i mladih: posle pesnika Moša Odalovića, gostovala je Zorica Kuburović sa svojim bajkovitim dečjim svetom.

Pisac "Leka od breskvinog lišća", "Vilindvora", "Čarobnog ogledala", "Božićne bajke" i drugih knjiga, pobudila je maštu malih Čačana, a bajku ponovo učinila bliskom i mogućom. Biblioteka je organizovala i posetu Zorice Kuburović školama "Tanasko Rajić", "7. oktobar" i Gimnaziji, gde su učenici govorili svoje literarne radove i postavljali bezbroj pitanja autorki. Radost koju đaci pokazuju prilikom susreta i razgovora sa piscima svog detinjstva, najbolji je putokaz bibliotekarima da sa još više mašte i znanja osmisle naredna događanja.

Već se razmišlja o osnivanju gradske literarne sekcije, radionicama za maštanje i lepe reči... Obnova knjižnog fonda, nabavka novih naslova i uključivanje najmlađih čitalaca u razne aktivnosti, najbolji je put ka dečjim srcima i plodnoj njihvi budućih poklonika literature i znanja.

Sa željom da oživi deo prećutane srpske istorije, a povodom stogodišnjice osnivanja Kola srpskih sestara (1903-2003), Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" u Čačku organizovala je predstavljanje monografije "Kolo srpskih sestara i kraljica Marija". Autori su dr Ljiljana Milojevic-Šulović, predsednica Glavnog odbora obnovljenog Kola srpskih sestara i prim. dr Budimir Pavlović. Recenziju potpisuje akademik Matija Bećković. Knjiga "Kolo srpskih sestara i kraljica Marija", bogato dokumentovana malo poznatim fotografijama, potresno je svedočanstvo o dugo skrivanom razdoblju novije srpske istorije. Objavljena je u Beogradu 2000. godine povodom stogodišnjice rođenja kraljice Marije i desetogodišnjice postojanja obnovljenog Kola srpskih sestara, a 11. decembra 2002. predstavljena je i u Čačku, rodnom mestu slikarke Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji koja nosi njeno ime. Nimalo slučajno, jer je Nadežda Petrović (1873-1915) zajedno sa Delfom Ivanić (1881-1972), nastavnicom iz Skoplja, bila osnivac Kola srpskih sestara i njegov prvi sekretar.

Nadežda Petrović ponikla je u maloj čačanskoj varoši koja početke svog likovnog života vezuje upravo za njeno ime. Jake individualnosti, željna znanja, Nadežda odlazi na studije slikarstva u Minhen. Uvek iznad i ispred vremena, u učmalu i usnulu Srbiju onog doba donela je dah Evrope. Smisao života nije nalazila samo u tišini ateljea i osami prirode, već je duboko ljudski razumevala drame vlastitog vremena. Stoga je društveno angažovana gotovo cele 1903. godine, prve koju je provela u zemlji po povratku iz inostranstva.
Razgovori koje je u Topčideru vodila sa Delfom Ivanić bili su neposredan povod osnivanju Kola. Tako je na Veliku Gospojinu, 28. avgusta (po novom kalendaru) 1903. godine u Beogradu osnovano Kolo srpskih sestara, građansko, patriotsko i humano žensko društvo, sa ciljem da moralno i materijalno pomaže Srbima u Južnoj Srbiji i Makedoniji izloženim turskom i arnautskom teroru.
Ime udruženju dao je veliki srpski komediograf Branislav Nušić (1864-1938), koji je sa Ivanom Ivanićem (Delfinim suprugom), diplomatom u Turskoj, napisao Pravila (Statut) Društva. Prva predsednica Kola (1903-1905) bila je Savka Subotić (1834-1914), a Delfa Ivanić njegova dugogodišnja potpredsednica i poslednja predsednica (1940-1942).
Glavni odbor bio je u Beogradu, a pododbori u svim većim mestima u zemlji. Od 1905. Kolo srpskih sestara izdaje književni i patriotski kalendar "Vardar" (1905-1941), koji u prvom broju, na strani 22, daje nazive svih mesta u kojima su formirani pododbori Kola. Na ovom spisku Čačak se nalazi na prvom mestu (prvih pet brojeva "Vardara" - za 1906, 1907, 1908, 1909 i 1910. nalaze se u legatu Milivoja i Božidarke Filipović koji se cuva u Naučnom odeljenju Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis").

Medu brojnim aktivnostima, Kolo je organizovalo i kurseve za bolničarke. Za vreme Balkanskih ratova (1912, 1913), članice Kola u Beogradu organizuju i izdržavaju IV rezervnu bolnicu.
U Prvom i Drugom balkanskom ratu Nadežda Petrović se, kao dobrovoljna bolničarka, pridružuje srpskoj vojsci. Dobija orden Sv. Save IV stepena, Orden za hrabrost i Medalju Crvenog krsta za negu ranjenih i bolesnih.
U leto 1914, kada je počeo Prvi svetski rat, Kolo napušta Beograd i u Nišu otvara svoju kancelariju. Nadežda se vraća sa kraćeg oporavka iz Italije da još jedanput služi rodu i otačestvu. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici.
Iz Oslobodilačkih ratova (1912-1918) Kolo srpskih sestara izlazi sa ogromnim ugledom i poštovanjem. Pošto i samo deluje na načelima hrišćanskog milosrđa, tokom čitavog svog postojanja blisko saraduje sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Od 1923. kraljica Marija Karađorđević (1900-1961) postaje "visoka zaštitnica" Kola srpskih sestara, čije ce aktivnosti pomagati do kraja života.
1942, za vreme Drugog svetskog rata, nemačke vlasti zabranile su rad Kola. Partizanske vlasti su 1945. takode zabranile rad predratnih ženskih udruženja, koja su smatrana elementima buržoaskog društva. Preostala imovina Kola je konfiskovana, a njegovo ime zvanično se više nije spominjalo.
Posle pedesetogodišnjeg prekida u radu, Kolo je obnovljeno 15. maja 1990. u Beogradu. Od 1993. tromesečno izdaje svoj list "Venac".
Brojni poštovaoci pisane reči i nacionalne tradicije uživali su u dvočasovnom književno-patriotskom susretu sa dr Ljiljanom Milojević-Šulović, Radom Saratlić, novinarom "Politike" i Ivanom Jagodićem, dramskim umetnikom. Veče je izuzetnom vokalnom interpretacijom otvorio Ivan Petrović, učenik čačanske Gimnazije, a voditelj je bila mr Marijana Matović, bibliotekar.

Tražeći put do najmlađih čitalaca, Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" ustanovila je nagradu "Naj-čitalac" kojom je darivala sedam čačanskih osnovaca. Diplome najaktivnijim čitaocima dečjeg odeljenja biblioteke uručene su 28. decembra u podne. Naj-čitaoci za 2002. godinu su: \orđe Čolović, Dejan Drobnjak, Dragana Ranitović, Ivana Stojanović, Miloš Milošević i bliznakinje Jovana i Maja Vasović, učenici čačanskih osnovnih škola. Osim diplome njima su uručene i besplatne članske karte za narednu godinu. Biblioteka je nagradila i najmlađeg člana dečjeg odeljenja Aleksandru Šundek koja ima nepunih dve godine. Za Aleksandru roditelji uzimaju slikovnice i bajke i čitajuju joj. Najmlađem čitaocu Gradkse biblioteke dodeljen je i novogodišnji paketić.

Svečanost u biblioteci bila je prilika i za promociju knjige "Zbogom mojih trinaest godina" koju je napisala Milica Dačić, učenica osmog razreda OŠ "Milan Milošević ]opo" iz Mrčajevaca. Inače, Milica je iz Vujetinaca i svakog dana autobusom ili peške do škole pređe sedam kilometara u jednom pravcu. Knjigu je objavila "Srpska knjiga" iz Rume u ediciji "Deca pisci". Slavljeničkom raspoloženju pridružila se i Olivera Cupać sa pesmama za decu. Ovakav vid rada sa najmlađima novost je u delatnosti Biblioteke koja je dobitnik Vukove nagrade za 2002. godinu i u narednom periodu nastoji da što više pažnje posveti najmlađima: deci stvaraocima, čitaocima. U programu su radionice i osnivanje gradske literarne organizacije.