Kao plod ljubavi prema zavičaju, nastala je knjiga "Osnovne škole u Čačanskom okrugu 1804-1914", autora Koviljke Letić iz Beograda. Knjigu su krajem prošle godine objavile "Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca, a Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" upriličila je njeno predstavljanje u Čačku 5. decembra 2001.

Zavičajno odeljenje Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" u Čačku obogaćeno je 7. decembra 2001. još jednom vrednim dokumentom. Reč je o pismu pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog od 15. maja 1867. godine koje je datirano iz Čačka, a na francuskom jeziku upućeno je Milivoju Pavloviću Blaznavcu, srpskom ministru vojske. Iako je imao značajnu plemićku i vojnu ulogu u ruskom visokom društvu 19. veka, Rajevskom je svetsku slavu doneo lik Vronskog u Tolstojevom romanu "Ana Karenjina", za koji je poslužio kao prototip.

Istražujući dugo godina ulogu pukovnika Rajevskog u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine, u kome je i poginuo kao komandant združenih odreda u Gornjem Adrovcu 1. septembra, novinar "Politike" Budimir Potočan došao je i do značajnih otkrića koja namerava da objavi u knjizi "Vronski, čast i ljubav".

Plod tih istraživanja su i četiri pisma iz Arhiva Srbije koja govore o tajnoj misiji Tolstojevog junaka 1867. godine po Srbiji, njegovom boravku u Čačku, Beogradu i Bosni. Prema uputstvima mladog oficira Rajevskog, u Srbiji je izvršena reorganizacija konjice i nekih vojnih pukova, a i započela izgradnja putne mreže prema granici sa Turcima na Javoru. Devet godina kasnije, Rajevski će ponovo doći u Srbiju, na moravsko ratište i, kako kaže Vronski u "Ani Karenjinoj", "milo mi je da imam zašto da dam svoj život"...

Za misiju po Srbiji Rajevskog je izabrao Slovenski sabor, koji je održan u aprilu 1867. godine u Odesi. Za poverljivu ulogu preporučivalo ga je poreklo: deda Nikolaj bio je junak Borodinske bitke, otac mu je imao visoku vojnu titulu, sam Nikolaj Nikolajevič Rajevski (1840-1876) završio je Fizičko-matematički fakultet na moskovskom univerzitetu, a interesovala ga je i slovenska istorija i kultura.

Iz tog perioda još je pod velom tajne izveštaj Rajevskog upućen ruskom ministru vojske pod nazivom "Pripreme za podizanje ustanka na Balkanu", koji se čuva u ruskim arhivima. Očigledno da je carska Rusija obilato pomagala knezu Mihailu Obrenoviću i Srbiji da se pripremi za konačno oslobadjanje od Turaka, a Rajevski je i na bojnom polju potvrdio svoju ljubav prema ovoj ideji.

Priča o pukovniku Rajevskom, odnosno Vronskom, još nije ispričana do kraja. Prvobitno je bio sahranjen u porti manastira Sveti Roman kod Đunisa, a potom je telo preneto u porodičnu grobnicu na imanje Erazmovka u kijevskoj oblasti. Posle 25 godina od pogibije Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog u Gornjem Adrovcu je podignuta crkva njemu posvećena. Legenda kaže da je u Srbiji ostalo zakopano srce hrabrog Rusa, i da sestristvo manastira i dans održava grob. Ove godine obeleženo je 125. godina od pogibije pukovnika Rajevskog, a Čačak je mesto koje je ruski plemić posetio i u više navrata pomenuo u pismima srpskom ministru Blaznavcu kao strateškoj koti u budućem obračunu sa Turcima. Deo te dokumentacije, iako u fotokopiji, zahvaljujući Budimiru Potočanu, našlo je mesto u zavičajnom fondu čačanske biblioteke.

Književno veče posvećeno nemačkoj poeziji najava je novog ciklusa promocija u Gradskoj biblioteci: ubuduće ova ustanova predstavljaće jednom mesečno književnost i kulturu raznih zemalja. Vremeplov kroz poeziju od Geteovih dana napravio je prof. dr Mirko Krivokapić, naš poznati germanista i sastavljač kapitalne Antologije, nemačke poezije, objavljene ove godine u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića iz Sremskih Karlovaca. Književni osvrt gospodina Krivokapića na nemačku literaturu stihovima je ilustrovao Ivan Jagodić, dramski umetnik, učinivši tako nezaboiravnim ovo poetsko veče.

Pri Gradskoj biblioteci u Čačku biće otvoren Klub prijatelja francuske kulture. Klub će biti opremljen štampom, knjigama, kompjuterom, TV i muzičkim aparatima i okupljaće profesore, đake i sve druge poklonike prijateljskih veza izmedu francuskog i srpskog naroda.

TRADICIONALNO PRIJATELJSTVO

U Gradskoj biblioteci "Vladislav Petković Dis" otrvoren je 18. decembra 2001. godine Klub prijatelja francuske kulture. Biblioteka je ustupila deo svog čitaoničkog prostora u Gospodar Jovanovoj broj 6. za Klub, koji je opremila Francuska ambasada u Beogradu i Francuski kulturni centar. Mladim Čačanima i onima koji žele da upoznaju francusku kulturu na raspolaganju su knjige, časopisi, računar, televizor, video i audio trake, CD, muzički stub i kasete... Klub je otvoren na praznik opštine Čačak i potvrda je tradicionalnog prijateljstva između Srbije i Francuske.

     

- Drago mi je da biblioteka koja nosi ime pesnika Vladislava Petkovića Disa može da pruži gostoprimstvo Francuskoj. To je naš skroman dug i zahvalnost onoj Francuskoj koja je u Prvom svetskom ratu primila srpske vojnike i civile, među kojima je bio i pesnik Dis, u svoje domove i bila im zaštitnik istakla je Danica Otašević, direktor biblioteke.

Ostalo je zabeleženo da je srpski pesnik na jednoj priredbi u Francuskoj, gde se oporavljao, ovako opisao dobročinstvo koje je francuski narod pružio Srbima:
Kada se vratimo u Srbiju, naše majke, sestre i žene, pitaće nas: "Kako vam je bilo u Francuskoj?" Odgovorićemo: "Bilo nam je dobro". A naša deca, ako budu živa, pitaće: "Gde je Francuska?" Mi ćemo staviti ruku na naše srce i naša deca će razumeti.

     

Prijateljstvo između dve zemlje gradili su i bračni par Nataša i Mišel Berte iz grada Tonona, kada su pre tri decenije poklonili čačanskoj biblioteci oko 2.000 knjiga na francuskom i ruskom jeziku. U nadi da će prijateljstvo i razumevanje izgraditi bolji svet za nove generacije i da se taj lepši svet može jedino zajednički sagraditi, biblioteka je u ime Čačka otvorila kulturama drugih naroda svoja vrata, ali i srce.

Ovakvu odluku i raaspoloženje pozdravio je gospodin Denis Gajar, direktor Francuskog kulturnog centra u Beogradu i ataše za kulturu Francuske ambasade u Jugoslaviji, koji je potom i svečano otvorio Klub. Dobrodošlicu izrekla je i dr Gordana Cerović, potpredsednik Skupštine opštine Čačak, napomenuvši da je "ovaj mali kutak nova karika u čvrstom lancu prijateljstva dva naroda".

Svečanost su uveličali učenici čačanske Gimnazije koji su na francuskom jeziku govorili stihove. Da poezija ne zna za granice potvrdili su student Anđelka Brković, i učenici Žarko Krneta, Dragana Savić, Nemanja Trišović i Vladimir Vukajlović uz muzičku pratnju Despota Đekića, a Ivan Petrović pesmom "Tamo daleko" još jednom je sjedinio vreme i tradicionalne veze srpskog i francuskog naroda.

Klub će raditi tri dana nedeljno, imaće svoj program i plan, a gospodin Gajar najavio je početkom sledeće godine i posetu ambasadora Francuske Čačku i biblioteci.