Из пера нашег познатог библиографа и библиотекара Добрила Аранитовића 
проистекла је 12. књига у едицији „Завичајна библиографија“: Андрија Б. К. Стојковић: био-библиографија. Андрија Б. К. Стојковић рођен је у Чачку 1924. године, основну школу и гимназију завршио је у родном граду, док је на Филозофском факултету у Београду завршио Филозофску групу 1949. године. Докторску дисертацију из филозофије одбранио је 1951. године. У својој четрдесетогодишњој радној каријери био је професор у средњим школама и на факултетима Београдског универзитета, до пензионисања 1990. године.
Андрија Б. К. Стојковић један је од оснивача Филозофског друштва Србије (1951), Хегеловог друштва (1994-2005), стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду, члан Научног друштва Србије и Удружења књижевника Србије. Уређивао је неколико часописа и сарађивао са више од 80 домаћих и страних. Професор Стојковић учествовао је на више од 60 југословенских и међународних научно-филозофских скупова у земљи и иностранству, одржао је преко 900 јавних предавања из филозофије и сродних области, добитник је Вукове повеље 2003.
Радови Андрије Стојковића објављивани су на 11 страних језика. Његова библиографија пописује 76 посебних издања и 927 прилога у периодици. Био-библиографија коју је урадио Добрило Аранитовић садржи укупно 1.109 библиографских јединица, регистар радова на страним језицима, регистар периодичних и повремених публикација у којима је сарађивао професор Стојковић, регистар имена, стручни регистар, као и обиман део „Дело проф. др Андрије Б. К. Стојковића у огледалу стручне и научне критике“. Књигу од 286 страна завршавају прилози и фотографије из личних албума Андрије Стојковића.
Изложбу под називом „Библиотека – Отворена књига Балкана“ предложио је Центар за визуелна истраживања „Круг“ из Чачка. Аутор пројекта је Божидар Плазинић, академски сликар. Суорганизатори су Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Дом културе у
Чачку. На изложби своје радове представља 96 уметника визуелних уметности из балканских земаља. Сарадници на пројекту били су: Маја Чанкуловска (Македонија), Елена Панајотова (Бугарска), Мелиха Хусеџиновић (БИХ), Габријела Тертуреа (Румунија), Лени Ладера (Албанија), Никола Шиндик (Београд), Слађана Варагић (Пожега) и Сава Степанов (Нови Сад). Покровитељи изложбе су: Министарство културе Републике Србије, Скупштина општине Чачак, Балканкулт фондација, Виша пословна школа (Чачак), Ауто Чачак и Висан завод (Земун). Изложба је постављена на сва три хола Дома културе у Чачку. Отварање је у суботу, 4. новембра 2006. године у 17 часова.
Зашто Балкан?
„Тектонски“ поремећаји који су условили најновију балканску драму у којој су преко ноћи рушени стари и стварани нови политички системи, када су на стотине хиљада људи остављани без својих домова, без својих најближих, рушени споменици културе, паљене светиње свих конфесија, променили су географску слику Балкана, навике и судбине људи.
Настао је прекид континуитета условивши тако и кризу идентитета, како личног тако и културног. Присутно је много покушаја да се он успостави.
Зашто књига?
У овако трагичним и несигурним временима створила се нека нова, измењена клима на свим пољима; економском, политичком, социолошком и културном. Реакција уметника кроз своје дело, као интимни чин, лични „запис“, је увек могућност да се кроз луцидну уметничку форму уоче проблеми времена и да се на тај начин створи слика времена пропуштена кроз призму личне драме.
Метафорички постављено, у наслову овог Пројекта је отворена књига као лична исповест трајно саопштена да подсећа и опомиње.
Зашто библиотека?
Библиотека је скуп различитости, саграђена од тако тврдог материјала као што је људско искуство, од спољних утицаја заштићена духом заједништва. У њој се различитости негују и подстичу да бујају, да би допринеле разумевању универзалног језика, и не само разумевању; баш онако како је на почетку, сада већ прошлог века, боривши се за интеграцију свог народа у европске токове свог времена, Растко Петровић рекао: „да је превасходно задатак сваког Србина да научи говорити европским језиком“, а касније додао нешто још битније, а то је „не само да научи говорити тим језиком, већ да је на сваком још већи задатак да допринесе развоју тог језика“.
Али библиотека као здраво ткиво често је и на овим просторима оболевала од александријског синдрома и бивала обавијана александријском тигом. Сви они који су убијали људе уништавали су и библиотеке као храмове заједничког памћења. Рушени су ти храмови савести на свим странама и од свих чија савет је затајила.
Нешто мање трагично од тога је сазнање да још увек постоје и такви који не градећи библиотеку носе неке друге опасне вирусе сличне александријском синдрому. Ми апелујемо: Саградимо Библиотеку!
24. новембар 2006.
Градска библиотека у Чачку објавила је књигу поезије Драгана Радованчевића "Клатно се боји летења", награђену на конкурсу за награду Млади Дис 2006. године. Првенац младог аутора објављен је као 25. књига у едицији Токови.
На расписани конкурс за необјављену прву збирку песама у оквиру 43. Дисовог пролећа пристигло је 64 рукописа из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске. Жири у саставу Драган Бошковић (председник), Драган Јовановић Данилов и Дејан Алексић, једногласно је донео одлуку да се награда Млади Дис за 2006. годину додели рукопису поезије Драгана Радованчевића из Београда.
"Поетски рукопис Драгана Радованчевића издваја се од осталих рукописа уједначеним књижевнм квалитетима, одише литерарном зрелошћу и песничком самосвешћу његовог аутора. Својом кохерентношћу, поетичком заокруженошћу, поетском инвентивношћу и провокативношћу, Радованчевићева песничка збирка - која је била потписана шифром "Потоп" - кореспондира и са савременим поетским токовима и са модернистичком песничком традицијом, и тако представља изузетно занимљив допринос млађој српској поезији", оценио је жири за награду Млади Дис.
Драган Радованчевић рођен је у Сремској Митровици 1979. године. Прву песму написао је са 10 година. Студира психологију у Београду. Сарадник је бројних књижевних часописа, док су му песме превођене на бугарски и немачки језик.
29. новембар 2006.
Позивамо Вас да будете наши гости на трибини на тему: „Мултикултурализам, нација идржава“, која ће у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ бити одржана у среду, 29. новембра 2006. године у сали Скупштине општине Чачак у 19 часова. Тим поводом биће представљена два реномирана српска часописа: „Трећи програм“ и „Нова српска политичка мисао“. У разговору ће учествовати: Предраг Шарчевић, уредник „Трећег програма“, Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли“ и др Предраг Марковић, историчар.
„Трећи програм“ је настао 1969. године као часопис Радио Београда, са циљем да излази на бази емитованих садржаја на Трећем програму Радија, који је покренут четири године раније са наменом да одговори на потребу за новим научним и културно-уметничким садржајима на радију. То је данас часопис са великом и богатом традицијом, у коме су објављени текстови више хиљада страних и домаћих аутора, и спада у ред неколико најбољих часописа из области културе.
„Нова српска политичка мисао“ засигурно је најутицајнији савремени 
часопис за политику, док је његова интернет страница једна од најпосећенијих у својој области. Покренут је 1993. године и данас има више својих едиција: „Редовна издања“, „Анализе“, „Политички живот“, „Посебна издања“. Посебни тематски бројеви посвећени су неким од најважнијих савремених политичких феномена: глобализација, свет после 11. септембра, етнички стереотипи, Косово, Србија и Европа... У „Новој српској политичкој мисли“ сабирају се аутори из различичитих области и са различитим уверењима, а из њиховог окриља изнедрило се неколико најмеродавних савремених политичких аналитичара, као што су Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић или Слободан Бранковић.
Оба часописа карактеришу и посебни тематски зборници текстова у којима су обрађиване одређене историјске личности, догађаји или феномени. Тако су недавно оба часописа обрадила тему мултикултурализма којој је посвећена ова трибина.
